Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Slobodne zone". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA

STRUKOVNIH STUDIJA

UŽICE

SEMINARSKI RAD

Predmet:

SLOBODNE ZONE

Užice, aprila 2011. godine

Sadržaj

I           UVOD   2          1.        SLOBODNE ZONE 3     1.1.      Pojam slobodnih zona   3          1.2.      Privredno-ekonomski značaj slobodnih zona          4          1.3.      Razlika između slobodne zone i carinskog područja        6          2.            OSNIVANJE I DELATNOSTI U SLOBODNOJ ZONI          7          2.1.      Osnivanje slobodne zone           7          2.2.            Mesto osnivanja slobodne zone 8          2.3. Ekonomska opravdanost za osnivanje slobodne zone         8          3.            POSLOVANJE U SLOBODNOJ ZONI     9          3.1.      Poslovanje slobodne zone         9          3.2.      Prestanak rada slobodne zone       10         3.3.      Motivisanost stranaca za ulaganja u našu slobodnu zonu            11         4.            PITANJE BENEFICIJA, CARINSKIH POVLASTICA I DRUGIH OLAKŠICA U SLOBODNOJ ZONI     12         I I            ZAKLJUČAK     15         I I I       LITERATURA     17

I UVOD

U međunarodnoj trgovini značajno mesto ima razmena koja se ostvaruje posredstvom slobodnih eksportnih proizvodnih zona (SEPZ). Reč je o zonama u kojima se proizvodnja odvija pod posebnim pravnim i ekonomskim režimom u odnosu na režim koji važi na ostatku teritorije. Istorijski razvoj slobodnih eksportnih proizvodnih zona (export free processing zones) tekao je od, relativno jednostavnijih formi, kao sto su slobodne luke i gradovi, pa preko slobodnih carinskih zona do savremenih formi koje početkom dvadestprvoga veka prisutne na preko 850 lokacija u svetu.

Zone su ograđeni delovi teritorije jedne zemlje u okviru koje se odvijaju poslovne aktivnosti firmi registrovanih za poslovanje u zoni. Poslovanje u zoni regulisano je posebnim propisima i zakonima zemlje domaćina zone. Proizvodnja ostvarena u zoni nosi oznaku „made in zemlja domaćin“. Zone mogu biti osnovane privatnim i državnim kapitalom. Sve više slobodnih eksportnih proizvodnih zona u svetu osnivaju privatne firme. Primera radi, na Filipinima je od 1995. do 2001. godine, osnovano 40 privatnih zona, što je vodilo povećanju zaposlenosti u ovim zonama, sa oko 230.000 radnika (1994) na 708.000 (2001) dok je njihov izvoz u istom periodu povećan sa 2.7 mld USD na 19.5 mld USD. Ono što slobodnu eksportnu zonu odvaja od slobodne carinske zone jeste složenost poslova koji se u njoj mogu obavljati.

Danas se u svetu, mogu sresti različiti termini za slobodne zone. Tako su prisutni termini: slobodne zone, slobodne carinske zone, slobodne ekonomske zone, izvozne prerađivačke zone, spoljnotrgovačke zone i mnogi drugi. Međutim, svi ti brojni i različiti nazivi za ovaj institut međunarodno-privrednih odnosa, trebalo bi da označi posebne pogodnosti i olakšice koje jedna država daje najčeršće, stranoj robi. Te posebne pogodnosti, koje se daju stranoj robi, ogledaju se najčešće u omogućavanju uvoza strane robe bez plaćanja carine i drugih dažbina, poreza, taksa i uz davanje nekih drugih privilegija.

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]